Немачке приче

ДОБРО ДОШЛИ НА АЛМАНЦАКС ФОРУМ. СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КОЈЕ ТРАЖИТЕ О НЕМАЧКОЈ И НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ МОЖЕТЕ НАЋИ НА НАШИМ ФОРУМИМА.
    Асхторет
    Учесник

    Роткаппцхен фур Цомпутерфанс!

    Ес вар еинмал еин клеинес, суßес Мадцхен, дас иммер еин Каппцхен аус ротем Самт труг. Ауфгрунд диесес Аттрибутес ерхиелт ес ден симболисцхен Намен „Роткаппцхен“. Еинес Тагес спрацх дие Муттер: „Роткаппцхен, дие Гесундхеит деинер Гроßмуттер хат еинен Интеррупт бекоммен. Вир муссен еин Пфлегепрограмм ентвицкелн унд зур Гроßмуттер бринген, ум дас Проблем зу лосен. Верирре дицх једоцх ницхт им Валд дер алтен Цомпутерспрацхен, сондерн гехе нур структуриертре Веге! Нутзе дабеи иммер еине Хоцхспрацхе дер 4. Генератион, данн гехт ес деинер Гроßмуттер сцхнелл виедер гут. И ацхте дарауф, дасс деин Пфлегепрограмм трансактиониерт ист, дамит ес дие Гроßмуттер ницхт ноцх мехр беластет. Да дер Вег зум Хаус дер Гроßмуттер реентрент вар, траф Роткаппцхен ден босен Волф. Ер тат сехр бенутзерфреундлицх, хатте им Бацкгроунд једоцх сцхон еинен Интеррупт программиерт. Вахренд Роткаппцхен еинен Гото инс Блуменфелд мацхте, гинг дер Волф им Директзугрифф зур Гроßмуттер унд вереиннахмте сие унверзуеглицх дурцх еинен Делете. Охне зу зогерн габ ер сицх ден Ансцхеин зур Гроßмуттер компатибел зу сеин, индем ер ихре логисцхе Сицхт аннахм. Данн легте ер сицх ин ихрен Спеицхерплатз. Курз данацх лоцалисиерте ауцх Роткаппцхен дие Адрессе дер Гроßмуттер унд трат ин ден Спеицхерраум. Вор дер Инсталлатион дес Пфлегепрограммс мацхте Роткаппцхен сицхерхеитсхалбер еинен Верифи унд фрагте: „Еи Гроßмуттер, варум хаст ду со гроßе Охрен?“ „Дамит ицх дие Вунсцхе дер Усер бессер цанцелн канн.“ „Еи Гроßмуттер, варум хаст ду со еин ентсетзлицх гроßес Маул?“ „Дамит ицх дицх бессер цанцелн канн.“ …спрацх'с унд нахм дас арме Динг алс Инпут. Нацх еинем Логофф бегаб сицх дер Волф зур Рухе, сцхлиеф еин унд бегинн лаут зу сцхнарцхен. Алс дер Јагер ауф сеинем Лооп дурцх ден Валд ам Хаусе дер Гроßмуттер ворбеикам, сах ер дурцх еин Виндов ден Волф им Бетт лиеген. „Финде ицх дицх хиер, ду алтер Сундер“, спрацх ер, „ицх хабе дицх ланге гесуцхт!“ Алс Кеннер дер Сзене аналисиерте ер софорт, дасс нацх ден Регелн дер Боолсцхен Алгебра дие Гроßмуттер нур им Бауцх дес Волфес сеин коннте. Ер нахм сеин Мессер, теилте ден Бауцх дес Волфес ин мехрере Секторен унд мацхте, велцх' Фреуде, Гроßмуттер унд Ротткаппцхен виедер зу селбстандиген Модулен. Алс Инпут фур ден Леерен Бауцх дес Волфес нахмен сие виеле килобите Стеине унд беендетен дие Оператион мит еинем Цлосе. Алс дер Волф ервацхте, версацхте ихм сеин дермаßен ауфгеблахтер Хауптспеицхер солцхе Сцхмерзен, дасс ер ан Стораге Виолатион јаммерлрицх зугрунде гинг. Да варен алле вергнугт. Дас Пфлегепрограмм активиерте дие Гроßмуттер сцхнелл. Роткаппцхен абер дацхте: „Ду виллст деин Лебтаг ланг ние виедер еинен Гото мацхен, сондерн нур ноцх структуриерте Веге гехен, вие ес дир дие Муттер гесагт хат.“

    Асхторет
    Учесник

    туризам

    Мит дем Виртсцхафтсвундер сетзте ин ден 50ер Јахрен дие гроßе Реисевелле еин, зунацхст вор аллем ген Италиен. Вас сицх ауф ден Кавалиерстоурен унд Билдунгсреисен фрухерер Јахрхундерте нур Бегутерте хаттен леистен коннен, дие „Луст зу реисен“ (Ханс Магнус Ензенсбергер), вурде нун ерстмалс зум Массенпханомен. Дамит кам ауцх дер сцхон сеит 1840 вереинзелт вервендете Бегрифф Тоурисмус ( вон фрз. тоур 'Умфанг', 'Креислауф', 'Фахрт', 'Реисе' ) фур Аусландсреисен унд Фремданверкехр ин Умлауфаицхтенгее дер Веиден, хлицх инс Хинтертреф фен гератен лиеß. Тако мелдете ам 1. 4. 1952 дие “Суддеутсцхе Зеитунг” (кеин Априлсцхерз) нацх еинер Тоурисмусборсе: “Тоурисмус ист еинес јенер сцхеуßлицхен Фремдвортер, дие вир вермутлицх ницхт мехр лосверебенсоцхенин дес модернен Лебен с безеицхнен: ебен јенес зур Индустрие гевордене Реисен.”

    Тоурисмус вие Тоуристик леитен сицх вом Тоуристен аб, дер сцхон Енде дес 18. Јахрхундертс ин дер деутсцхен Спрацхе ауфтауцхте унд ин дер романтисцхен Реиселитератур еин белиебтес Синоним фур Вандерер, Бергстеигер унд Аусфлуглер 1829 . Дер деутсцхе Массентоурисмус алс Ентластунг вом Леистунгсдруцк дер Арбеитсвелт хат сеинен Урспрунг им сеит дер Веимарер Републик беканнтен Урлаубсанспруцх унд ин дер “Крафт дурцх Фреуде”-Урлаубсорганисатион дер Натионалсозиалистен.

    Дие хохе Бедеутунг дес Тоурисмус ласст сицх ауцх ан еинер Унзахл вон Компосита ауф органисаторисцхер Ебене аблесен. Ман унтерсцхеидет уа Ауто-, Абентеуер-, Берг-, Цампинг-, Фахррад-, Флуг-, Фреизеит-, Југенд-, Руцксацк-, Сцхиенен-, Сее-, Стадте- одер Скитоурисмус, биетет (вор аллем ауф Сцхиффен) Тоурисмусклассе ан , сетзт дем Группентоурисмус индивидуеллен Еделтоурисмус ентгеген.

    Да диесе Фулле вон Ангеботен унд дие Сехнсуцхт нацх унберухртен Реисезиелен ауцх Верандерунг, хауфиг ауцх Зерсторунг дер урспрунглицхен Умвелт- унд Лебенсбедингунген ам Реисезиел мит сицх бринген, ист Тоурисмус алс Демонстратион ин сеинес ам Консументи Лебен. Десхалб вурден сеит Анфанг дер 70ер Јахре зунехменд Нетзверке дер Тоурисмусиндустрие гегрундет, дие еинен санфтен Тоурисмус пропагиерен.

    Асхторет
    Учесник

    Витамин

    Дас Кунстворт вурде ум 1910 вон дем полнисцх-американисцхен Биоцхемикер Цасимир Функ гепрагт. Ес ист зусамменгесетзт аус латеинисцх вита 'Лебен' унд Амин; Ман меинте зунацхст, алле диесе “Ерганзунгснахрстоффе” сеиен Амине (вон Амониак абгелеитете Стицкстоффвербиндунген). Витамине синд мехр одер венигер лебенснотвендиг, верден абер ин нур геринген Менген бенотигт. Андерс алс дие Нахрстоффе (Кохленхидрате, Фетте, Еивеиß) лиеферн сие кеине Енергие. Дие Виркунг дер меистен Витамине ист дие еинес Цаталисаторс: Сие бееинфлуссен Стоффвецхселреактионен, охне сицх селбст зу верандерн.

    Дер Менсцх ниммт Витамине мит дер Нахрунг ауф, селбст ауфбауен цанн унсер Корпер сие ницхт. Сие верден вон Пфланзен и Мицроорганисм габилдет. Латеинисцхе Буцхстабен, дие беи Субстанзен вервандтер Виркунг мит Захлен ерганзт верден, диенен зур Унтерсцхеидунг дер Витамине. Ес гибт вассерлослицхе (Б1, Б2, Б6, Б12 и Ц) и феттлослицхе витамин (А, Д2, Д3, Е, К1, К2). Витаминмангелкранкхеитен, етва дер Скорбут унд дие Берибери, тратен беи еинсеитигер Ернахрунг сеит је ауф, доцх варен дие Урсацхен ницхт беканнт. Мит дер Унтерсуцхунг диесер Кранкхеитен сетзте дие Витаминфорсцхунг еин, дие данн ентсцхеиденден Еинфлусс ауф дие Виссенсцхафтлицхе Ернахрунгслехре аусубте.

    Ин унсерер Зеит стехен Витамине хоцх им Курс. Гесундхеитсбевуссте Зеитгеноссен береитен ихре Нахрунг моглицхст витаминхалтиг унд витаминсцхоненд зу. Андере греифен – вомоглицх ум дие Сунден дес Фастфоодс аусзуглеицхен? – зу мит Витаминен ангереицхертен Лебенсмиттелн унд Витаминпрапаратен. Да дер цхемисцхе Бау дер Витамине хеуте гут беканнт ист, коннен виеле вон ихнен кунстлицх хергестеллт верден. Дие цхемисцх-пхармазеутисцхе Индустрие халт еин риесигес Ангебот береит. Согар витаминсиерте Косметика синд дабеи. Нур јенес андере Витамин Б – Б фур Безиехунген – гибт ес ноцх ницхт им Хандел.

    Асхторет
    Учесник

    Заппен

    Дие Программфулле им Фернсехен доноси мит сицх, често са еинем зум андерен Программ умзусцхалтен. Диесес Заппинг гехорт сеит еиниген Јахрен зур Фернсехкултур. Дие Зусцхауер сауген дабеи ин сцхнеллер Фолге флуцхтиге Билдер ауф.

    Дер Урспрунг вон заппен канн им енглисцхен зап фур 'сцхмиссиг', 'сцхнелл', 'заппи-заппи' бзв. Ин дер лаутмалерисцхен Умсетзунг фур еине сцхнелле Бевегунг лиеген, дие им Деутсцхен ебенфаллс мит зап виедергегебен вирд. Дементспрецхенд унеиндеутиг синд ауцх дие Аусспрацхемоглицхкеитен, вобеи дие Заппер јене мит дем деутсцхен „а” дер енглисцхен Варианте ворзиехен. Ебенсо вахрсцхеинлицх ист дие Убернахме аус американисцхен Цомицс, во Заппинг фур 'јеманден, етвас (вие хиер дие Вербеблоцке) версцхвинден лассен' стехт.

    Дие Грундбедеутунг вон заппен: 'беим Фернсехен мит дер Фернбедиенунг ден Канал вецхселн' тритт ин версцхиеденен Вариантен ауф: сицх дурцх дие Канале заппен, сехр офт сицх аус дер Вербунг заппен. Убригенс еин Пханомен, дас ин андерен еуропаисцхен Ландерн ницхт со вербреитет ист. Заппингопфер хингеген синд дие Персонен, назван дурцх дас делицне Фенстер одер беи Фехлен дер Гардине дас Программ унд андере Еинстеллунген веггезаппт верден. Еин Уберангебот фухрт зоом Заппингпханомен или Заппингверхалтен.

    Им убертрагенен Синн вирд дас Стуцкхафте бзв. дие Хаппцхенвиртсцхафт цонцрете, венн еине ЦД-РОМ (стуцквеисе) вие аус дем Цаталог гезаппт виркт, еин псицхисцхес Заппинг миттелс зусамменханглосер Теиле пассиерт одер манцхе Леуте дер Запкултур муде синд. Ес ист анзунехмен, дасс дие Заппингкуоте ауфгрунд дес Уберангеботес веитерхин анстеигт.

    Назира
    Учесник

    Хансел унд Гретел
    дер Брудер Гримм

    хг1.гиф

    Вор еинем гроßен Валде вохнте еин армер Холзхацкер мит сеинер Фрау унд сеинен звеи Киндерн; дас Бубцхен хиеß Хансел унд дас Мадцхен Гретел. Ер хатте вениг зу беиßен унд зу брецхен, унд еинмал, алс гроßе Теуерунг инс Ланд цам, коннте ер дас таглицхе Брот ницхт мехр сцхаффен.

    Вие ер сицх нун абендс им Бетте Геданкен мацхте унд сицх вор Сорген херумвалзте, сеуфзте ер унд спрацх зу сеинер Фрау: „Вас солл аус унс унс верден ? Вие коннен вир унсере армен Киндер ернахрен да вир фур унс селбст ницхтс мехр хабен?”

    „Веиßт ду вас, Манн, антвортете дие Фрау, „вир воллен морген ин аллер Фрухе дие Киндер хинаус ин ден Валд фухрен, во ер ам дицкстен ист. Ако не знате шта да радите, не можете чекати до краја дана. Сие финден ден Вег ницхт виедер нацх Хаус, унд вир синд сие лос.”

    „Неин, Фрау“, сагте дер Манн, „дас туе ицх ницхт; Вие соллт ицх'с уберс Херз бринген, меине Киндер им Валде аллеин зу лассен! Дие вилден Тиере вурден балд коммен унд сие зерреиßен.”

    „Ох, ду Нарр“, сагте сие, „данн муссен вир алле виере Хунгерс стербен, ду каннст нур дие Бреттер фур дие Сарге хобелн“, унд лиеß ихм кеине Рухе, бис ер еинвиллигте.

    „Абер дие армен Киндер дауерн мицх доцх“, сагте дер Манн. Дие звеи Киндер хаттен вор Хунгер ауцх ницхт еинсцхлафен коннен унд хаттен гехорт, вас дие Стиефмуттер зум Ватер гесагт хатте.

    Гретел веинте биттере Транен унд спрацх зу Хансел: „Нун ист'с ум унс гесцхехен.“

    „Ипак, Гретел“, каже Хансел, „граме дицх ницхт, ицх вилл унс сцхон хелфен.“

    Унд алс дие Алтен еингесцхлафен варен, станд ер ауф, зог сеин Роцклеин ан, мацхте дие Унтертуре ауф унд сцхлицх сицх хинаус. Да сцхиен дер Монд ганз хелл, унд дие веиßен Киеселстеине, дие вор дем Хаус лаген, гланзтен вие лаутер Батзен. Хансел буцкте сицх унд стецкте со виеле ин сеин Роцктасцхлеин, алс нур хинеин воллтен. Данн гинг ер виедер зуруцк, спрацх зу Гретел: „Сеи гетрост, лиебес Сцхвестерцхен, унд сцхлаф нур Рухиг еин, Готт вирд унс ницхт верлассен”, унд легте сицх виедер ин сеин Бетт.

    Алс дер Таг анбрацх, ноцх ехе дие Сонне ауфгеганген вар, кам сцхон дие Фрау унд вецкте дие беиден Киндер: „Стехт ауф, ихр Фаулензер, вир воллен ин ден Валд гехен унд Холз холен.“ Данн габ сие једем еин Стуцкцхен Брот унд спрацх: „Да хабт ихр етвас фур ден Миттаг, абер еßт'с ницхт ворхер ауф, веитер криегт ихр ницхтс.“

    Гретел нахм дас Брот унтер дие Сцхурзе, веил Хансел дие Стеине ин дер Тасцхе хатте. Данацх мацхтен сие сицх алле зусаммен ауф ден Вег нацх дем Валд. Алс сие еин Веилцхен геганген варен, станд Хансел стилл унд гуцкте нацх дем Хаус зуруцк унд тат дас виедер унд иммер виедер.

    Дер Ватер спрацх: „Хансел, вас гуцкст ду да унд блеибст зуруцк, хаб ацхт унд билгиß деине Беине ницхт!“

    „Ацх, Ватер“, сагте Хансел, „ицх сехе нацх меинем веиßен Катзцхен, дас ситзт обен ауф дем Дацх унд вилл мир Аде саген.“

    Дие Фрау спрацх: „Нарр, дас ист деин Катзцхен ницхт, дас ист дие Моргенсонне, дие ауф ден Сцхорнстеин сцхеинт.“ Хансел абер хатте ницхт нацх дем Катзцхен гесехен, сондерн иммер еинен вон ден бланкен Киеселстеинен аус сеинер Тасцхе ауф ден Вег геворфен.

    Алс сие миттен ин ден Валд гекоммен варен, спрацх дер Ватер: „Нун саммелт Холз, ихр Киндер, ицх вилл еин Феуер анмацхен, дамит ихр ницхт фриерт.“ Хансел унд Гретел труген Реисиг зусаммен, еинен клеинен Берг хоцх.

    Дас Реисиг вард ангезунет, унд алс дие Фламме рецхт хоцх браннте, сагте дие Фрау: „Нун легт еуцх анс Феуер, ихр Киндер, унд Рухт еуцх аус, вир гехен ин ден Валд унд хауен Холз. „Венн вир фертиг синд, коммен вир виедер унд холен еуцх аб.“

    Хансел унд Гретел саßен ум дас Феуер, унд алс дер Миттаг цам, аß једес сеин Стуцклеин Брот. Унд веил сие дие Сцхлаге дер Холзакт хортен, со глаубтен сие, ихр Ватер вар 'ин дер Нахе. Ес абер ницхт дие Холзакт, ес еин Аст, ден ер еинен дуррен Баум гебунден хатте унд ден дер Винд хин унд хер сцхлуг. Унд алс сие со ланге гесессен хаттен, фиелен ихнен дие Ауген вор Мудигкеит зу, унд сие сцхлиефен фест еин. Алс сие ендлицх ервацхтен, вар ес сцхон финстере Нацхт.

    Гретел финг ан зу веинен унд спрацх: „Вие соллен вир нун аус дем Валд коммен?“

    Хансел абер тростете сие: „Варт нур еин Веилцхен, бис дер Монд ауфгеганген ист, данн воллен вир ден Вег сцхон финден.“ Унд алс дер волле Монд ауфгестиеген вар, со нахм Хансел сеин Сцхвестерцхерн ан дер Ханд унд гинг ден Киеселстеинен нацх, дие сцхиммертен вие неугесцхлагене Батзен унд зеигтен ихнен ден Вег.

    Сие гинген дие ганзе Нацхт хиндурцх унд камен беи анбрецхендем Таг виедер зу ихрес Ватерс Хаус. Сие клопфтен ан дие Тур, унд алс дие Фрау ауфмацхте унд сах, даß ес Хансел унд Гретел варен, спрацх сие: „Ихр босен Киндер, вас хабт ихр со ланге им Валде гесцхлафен, вир хабен геглаубт, ихр воллетвиедергар ницхт. ” Дер Ватер абер фреуте сицх, денн ес вар ихм зу Херзен геганген, даß ер сие со аллеин зуруцкгелассен хатте.

    Ницхт ланге данацх вар виедер Нот ин аллен Ецкен, унд дие Киндер хортен, вие дие Муттер нацхтс им Бетте зу дем Ватер спрацх: „Аллес ист виедер ауфгезехрт, вир хабен ноцх еинен халбен Лаиб Брот, хернацх хат хат дас Енде. Дие Киндер муссен форт, вир воллен сие тиефер ин ден Валд хинеинфухрен, дамит сие ден Вег ницхт виедер хераусфинден; ес ист сонст кеине Реттунг фур унс.” Дем Манн фиел'с сцхвер ауфс Херз, унд ер дацхте: Ес варе бессер, даß ду ден летзтен Биссен мит деинен Киндерн теилтест.

    Абер дие Фрау хорте ауф ницхтс, вас ер сагте, сцхалт ихн унд мацхте ихм Ворвурфе. Вер А сагт, муß Б саген, унд веил ер дас ерстемал нацхгегебен хатте, па муßте ер ес ауцх зоом звеитенмал.

    Дие Киндер варен абер ноцх вацх гевесен унд хаттен дас Геспрацх митангехорт. Алс дие Алтен сцхлиефен, станд Хансел виедер ауф, воллте хинаус унд дие Киеселстеине ауфлесен, вие дас воригемал; Абер дие Фрау хатте дие Тур версцхлоссен, унд Хансел коннте ницхт хераус. Абер ер тростете сеин Сцхвестерцхен унд спрацх: „Веине ницхт, Гретел, унд сцхлаф нур Рухиг, дер лиебе Готт вирд унс сцхон хелфен.“

    Ам фрухен Морген кам дие Фрау унд холте дие Киндер аус дем Бетте. Сие ерхиелтен ихр Стуцкцхен Брот, дас вар абер ноцх клеинер алс дас воригемал. Ауф дем Веге нацх дем Валд броцкелте ес Хансел ин дер Тасцхе, станд офт стилл унд варф еин Броцклеин ауф дие Ерде. „Хансел, вас стехст ду унд гуцкст дицх ум?“ сагте дер Ватер, „гех деинер Веге!“

    „Ицх сехе нацх меинем Таубцхен, дас ситзт ауф дем Дацхе унд вилл мир Аде саген“, антвортете Хансел.

    „Нарр“, сагте дие Фрау, „дас ист деин Таубцхен ницхт, дас ист дие Моргенсонне, дие ауф ден Сцхорнстеин обен сцхеинт“. Хансел абер варф нацх унд нацх алле Броцклеин ауф ден Вег.

    Дие Фрау фухрте дие Киндер ноцх тиефер ин ден Валд, во сие ихр Лебтаг ноцх ницхт гевесен варен. Да вард виедер еин гроßес Феуер ангемацхт, унд дие Муттер сагте: „Блеибт нур да ситзен, ихр Киндер, унд венн ихр муде сеид, коннт ихр еин вениг сцхлафен. Вир гехен ин ден Валд унд хауен Холз, унд абендс, венн вир фертиг синд, коммен вир унд холен еуцх аб.” Алс ес Миттаг вар, теилте Гретел ихр Брот мит Хансел, дер сеин Стуцк ауф ден Вег гестреут хатте. Данн сцхлиефен сие еин, унд дер Абенд билгинг; Абер ниеманд кам зу ден армен Киндерн.

    Сие ервацхтен ерст ин дер финстерн Нацхт, унд Хансел тростете сеин Сцхвестерцхен унд сагте: „Варт нур, Гретел, бис дер Монд ауфгехт, данн верден вир дие Бротброцклеин сехен, дие ицх аусгестреут хабе, дие ицх аусгестреут хабе, диесс монс. кам, мацхтен сие сицх ауф, абер сие фанден кеин Броцклеин мехр, денн дие виел таусенд Вогел, дие им Валде унд им Фелде умхерфлиеген, дие хаттен сие веггепицкт.

    Хансел сагте зу Гретел: „Вир верден ден Вег сцхон финден.“ Абер сие фанден ихн ницхт. Сие гинген дие ганзе Нацхт унд ноцх еинен Таг вон Морген бис Абенд, абер сие камен аус дем Валд ницхт хераус унд варен со хунгриг, денн сие хаттен ницхтс алс дие паар Беерен, дие ауф дер Ерде станден. Унд веил сие со муде варен, даß дие Беине сие ницхт мехр траген воллтен, со легтен сие сие унтер еинен Баум унд сцхлиефен еинен.

    Сцхона дер дритте Морген, даß сие ихрес Ватерс Хаус верлассен хаттен. Сие финген виедер ан зу гехен, абер сие гериетен иммер тиефер ин ден Валд, унд венн ницхт балд Хилфе кам, муßтен сие версцхмацхтен. Алс ес Миттаг вар, сахен сие еин сцхонес, сцхнеевеиßес Вогелеин ауф еинем Аст ситзен, дас синг со сцхон, даß сие стехен блиебен унд ихм зухортен. Унд алс ес фертиг вар, сцхванг ес сеине Флугел унд флог вор ихнен хер, унд сие гинген ихм нацх, бис сие зу еинем Хаусцхен гелангтен, ауф дессен Дацх ес сицх сетзте, унд алс сие ганз нахе херанкамен, со сахен сие, даß дас Хаус аус Брот гебаут вар унд мит ​​Куцхен гедецкт; абер дие Фенстер варен вон Хеллем Зуцкер.

    „Да воллен вир унс дранмацхен“, спрацх Хансел, „и еине гесегнете Махлзеит халтен. „Ицх вилл еин Стуцк вом Дацх ессен, Гретел, ду каннст вом Фенстер ессен, дас сцхмецкт суß.“ Хансел реицхте ин дие Хохе унд брацх сицх еин вениг вом Дацх аб, ум зу версуцхен, вие ес сцхмецкте, унд Гретел стеллте сицх ан дие Сцхеибен унд кнупперте даран. Да риеф еине феине Стимме аус дер Стубе хераус:

    „Кнуппер, кнуппер, Кнеисцхен,
    Вер кнупперт ан меинем Хаусцхен?”

    Дие Киндер антвортетен:

    „Дер Винд, дер дер Винд,
    „Дас химмлисцхе Кинд“,

    унд аßен веитер, охне сицх ире мацхен зу лассен. Хансел, дем дас Дацх сехр гут сцхмецкте, риß сицх еин гроßес Стуцк давон херунтер, унд Гретел стиеß еине ганзе рунде Фенстерсцхеибе хераус, сетзте сицх ниедер унд тат сицх вохл дамит. Да гинг ауф еинмал дие Туре ауф, унд еине стеиналте Фрау, дие сицх ауф еине Круцке стутзте, кам хераусгесцхлицхен. Хансел унд Гретел ерсцхракен тако да је гевалтиг, даß сие пале Лиесен, био опсједнут у ден Ханден хиелтен.

    Дие Алте абер вацкелте мит дем Копфе унд спрацх: „Еи, ихр лиебен Киндер, вер хат еуцх хиерхер гебрацхт? Коммт нур хереин унд блеибт беи мир, ес гесцхиехт еуцх кеин Леид.” Сие фаßте беиде ан дер Ханд унд фухрте сие ин ихр Хаусцхен. Да вард еин гутес Ессен ауфгетраген, Милцх унд Пфаннкуцхен мит Зуцкер, Апфел унд Нуссе. Хернацх вурден звеи сцхоне Беттлеин веиß гедецкт, унд Хансел унд Гретел легтен сицх хинеин унд меинтен, сие варен им Химмел.

    Дие Алте хатте сицх нур фреундлицх ангестеллт, сие вар абер еине Босе Хеке, дие ден Киндерн ауфлауерте, унд хатте дас Бротхауслеин блоß гебаут, ум сие хербеизулоцкен. Венн еинс ин ихре Гевалт кам, со мацхте сие ес тот, коцхте ес унд аß ес, унд дас вар ихр еин Фесттаг. Дие Хекен хабе роте Ауген унд коннен ницхт веит сехен, абер сие хабен еине феине Виттерунг вие дие Тиере унд меркен'с, венн Менсцхен херанкоммен.

    Алс Хансел унд Гретел ин ихре Нахе камен, да лацхте сие босхафт унд спрацх хохнисцх: „Дие хабе ицх, дие соллен мир ницхт виедер ентвисцхен!“

    Фрух моргенс, ехе дие Киндер ервацхт варен, станд сие сцхон ауф, унд алс сие беиде со лиеблицх Рухен сах, мит ден воллен ротен Бацкен, со мурмелте сие вор сицх хин: „Дас вирд еин гутер Биссен верден.“ Да пацкте сие Хансел мит ихрер дуррен Ханд унд труг ихн ин еинен клеинен Сталл унд сперрте ихн мит еинер Гиттертуре еин. Ер моцхте сцхреин, вие ер воллте, ес халф ихм ницхтс.

    Данн гинг сие зур Гретел, руттелте сие вацх унд риеф: „Стех ауф, Фаулензерин, траг Вассер унд коцх деинем Брудер етвас Гутес, дер ситзт драуßен им Сталл унд солл фетт верден. Венн ер фетт ист, тако ће и ицх ихн ессен.” Гретел финг ан биттерлицх зу веинен; Абер ес вар аллес вергеблицх, сие муßте тун, вас дие босе Хеке верлангте.

    Нун вард дем армен Хансел дас цомпосите Ессен гекоцхт, абер Гретел бекам ницхтс алс Кребссцхален.

    Једен Морген сцхлицх дие Алте зу дем Сталлцхен унд риеф: „Хансел, стрецк деине Фингер хераус, дамит ицх фухле, об ду балд фетт бист.“ Хансел стрецкте ихр абер еин Кноцхлеин хераус, унд дие Алте, дие трубе Ауген хатте, коннте ес ницхт сехен унд меинте, ес варен Ханселс Фингер, унд вервундерте сицх, даß ер гар ницхт фетт верден воллте. Алс виер Воцхен херум варен унд Хансел иммер магер блиеб, да уберкам сие дие Унгедулд, унд сие воллте ницхт лангер вартен.

    „Хеда, Гретел“, риеф сие дем Мадцхен зу, „сеи флинк унд траг Вассер! Хансел маг фетт одер магер сеин, морген вилл ицх ихн сцхлацхтен унд коцхен.”

    Ацх, вие јаммерте дас арме Сцхвестерцхен, алс ес дас Вассер траген муßте, унд вие флоссен ихм дие Транен убер дие Бацкен херунтер! „Лиебер Готт, хилф унс доцх“, риеф сие аус, „хаттен унс нур дие вилден Тиере им Валд гефрессен, со варен вир доцх зусаммен гесторбен!“

    „Спар нур деин Гепларре“, сагте дие Алте, „ес хилфт дир аллес ницхтс.“

    Фрух моргенс муßте Гретел хераус, ден Кессел мит Вассер ауфханген унд Феуер анзеген. „Ерст воллен вир бацкен” сагте дие Алте, „ицх хабе ден Бацкофен сцхон еингехеизт унд ден Теиг гекнетет.”

    Сие стиеß дас арме Гретел хинаус зу дем Бацкофен, аус дем дие Феуерфламмен сцхон херауссцхлуген „Криецх хинеин“, сагте дие Хеке, „унд сиех зу, об рецхт еингехеизт ист, дамит вир дас Брот хинеинсцхиебен“ Унд коннен вар, Офен зумацхен унд Гретел соллте дарин братен, унд данн воллте сие'с ауфессен.

    Абер Гретел меркте, вас сие им Синн хатте, унд спрацх „Ицх веиß ницхт, вие ицх'с мацхен солл; вие комм ицх да хинеин?”

    „Думме Ганс“, сагте дие Алте, „дие Оффнунг ист гроß генуг, сиехст ду вохл, ицх коннте селбст хинеин“, краббелте херан унд стецкте ден Копф ин ден Бацкофен. Затим Гретел еинен Стоß, даß сие веит хинеинфухр, мацхте дие еисерне Тур зу унд сцхоб ден Риегел вор. Хух! Да финг сие ан зу хеулен, ганз грауселицх; Абер Гретел лиеф форт, унд дие готтлосе Хеке муßте елендиглицх вербреннен.

    Гретел абер лиеф сцхнурстрацкс зум Хансел, оффнете сеин Сталлцхен унд риеф: „Хансел, вир синд ерлост, дие алте Хеке ист тот”

    Да настао Хансел хераус вие еин Вогел из Кафиг, венн ихм дие Туре ауфгемацхт вирд. Вие хабен сие сицх гефреут синд сицх ум ден Халс гефаллен, синд херумгеспрунген унд хабен сицх гекуßт! Унд веил сие сицх ницхт мехр зу фурцхтен брауцхтен, со гинген сие ин дас Хаус дер Хеке хинеин. Да станден ин ален Ецкен Кастен мит Перлен унд Еделстеинен.

    „Дие синд ноцх бессер алс Киеселстеине“, сагте Хансел унд стецкте ин сеине Тасцхен, беше хинеин воллте.

    Унд Гретел сагте” Ицх вилл ауцх етвас мит нацх Хаус бринген”, унд фуллте сеин Сцхурзцхен волл.

    „Абер јетзт воллен вир форт“, сагте Хансел, „дамит вир аус дем Хекенвалд хераускоммен“.

    Алс сие абер еин паар Стунден геганген варен, гелангтен сие ан еин гроßес Вассер.

    „Вир коннен ницхт хинубер“, спрацх Хансел, „ицх сех кеинен Стег унд кеине Бруцке.“

    „Хиер фахрт ауцх кеин Сцхиффцхен“, антвортете Гретел, „абер да сцхвиммт еине веиßе Енте, венн ицх дие битте, со хилфт сие унс хинубер.“ Ево распрострањености:

    „Енчен, Енчен,
    Да стехт Гретел унд Хансел.
    Кеин Стег унд кеине Бруцке,
    Нимм унс ауф деинен веиßен Руцкен.”

    Дас Ентцхен кам ауцх херан, унд Хансел сетзте сицх ауф унд бат сеин Сцхвестерцхен, сицх зу ихм зу сетзен. „Неин“, антвортете Гретел, „ес вирд дем Ентцхен зу сцхвер, ес солл унс нацхеинандер хинубербринген.“

    Дас тат дас гуте Тиерцхен, унд алс сие глуцклицх друбен варен унд еин Веилцхен фортгинген, да кам ихнен дер Валд иммер беканнтер унд иммер беканнтер вор, унд ендлицх ерблицктен сие вон веитем ихрес Ватерс Хаус. Да финген сие ан зу лауфен, стурзтен ин дие Стубе хинеин унд фиелен ихрем Ватер ум ден Халс. Дер Манн хатте кеине фрохе Стунде гехабт, сеитдем ер дие Киндер им Валде гелассен хатте, дие Фрау абер вар гесторбен. Гретел сцхуттелте сеин Сцхурзцхен аус дие Перлен унд Еделстеине ин дер Стубе херумспранген, унд Хансел варф еине Хандволл нацх дер андерн аус сеинер Тасцхе дазу. Да хаттен алле Сорген еин Енде, унд сие лебтен ин лаутер Фреуде зусаммен.

    Извор:https://www.fln.vcu.edu/grimm/haensel

    Овде га можете пронаћи на енглеском

    Асхторет
    Учесник

    Арме Леуте

    Еинес Тагес нахм еин Манн сеинен Сохн мит ауфс Ланд, ум ихм зу зеиген, вие арме Леуте лебен. Ватер унд Сохн вербрацхтен еинен Таг унд еине Нацхт ауф еинер Фарм еинер сехр армен Фамилие. Алс сие виедер зуруцккехртен, фрагте дер Ватер сеинен Сохн: „Вие вар диесер Аусфлуг?“ “Сехр занимљиво!” Антвортете дер Сохн.” Унд хаст ду гесехен, вие арм Менсцхен сеин коннен?” „О, ја, Ватер, дас хабе ицх гесехен.” "Да ли је и то долазило?" фрагте дер Ватер. Унд дер Сохн анвортете: „Ицх хабе гесехен, дасс вир еинен Хунд хабен унд дие Леуте ауф дер Фарм хабен виер. Вир хабен еинен Свиммингпоол, дер бис зур Митте унсерес Гартенс реицхт, унд сие хабен еинен Сее, дер гар ницхт мехр ауфхорт. Вир хабен працхтиге Лампен ин унсерем Гартен унд сие хабен дие Стерне. Унсере Террассе реицхт бис зум Воргартен унд сие хабен ден ганзен Хоризонт. „Дер Ватер вар спрацхлос. Унд дер Сохн фугте ноцх хинзу: „Данке Ватер, дасс ду мир гезеигт хаст, вие арм вир синд.“

    Назира
    Учесник

    Тако лепо

    Здравље у ваше руке, пријатељи! Читаоцима се неке речи могу чинити другачије, с временом то научимо. Али када научимо реч, биће трајније и лакше ако научимо како да је подесимо у свим временима.У таквим причама лакше разумемо шта је та реч.

    Назира
    Учесник

    Хансел унд Гретел

    Била једном два брата по имену Хансел и Гретел. Мајка им је умрла док су биле бебе. Њихов отац, дрвосеча, поново се оженио неколико година након што им је мајка умрла. Нова супруга дрвосече потицала је из добростојеће породице. Мрзио је седети у срушеној колиби на ивици шуме и живети у оскудици. Штавише, пасторче му се уопште нису свидели.
          Док су се Хансел и Гретел спремали да спавају у својим креветима у врло хладној зимској ноћи, рекли су очевима маћехе: „Остало нам је врло мало хране. Ако се не решимо ове деце, сви ћемо умрети од глади “, чули су га како говори.
          Њихов отац је викао против њега. „Нема потребе да се свађате“, рекла је његова супруга. „Одлучио сам се. Сутра ћемо их одвести у шуму и оставити их “.
          „Не брините“, утешио је Хансел свог брата. "Наћи ћемо пут до куће." Касно те ноћи, Хансел се искрао и стрпао пуно шљунка у џеп.
          Ујутро су као породица кренули према шуми. Док су шетали, Хансел је бацио каменчиће у џеп, а да нико није приметио и означио пут којим су пролазили. Поподне су им отац и маћеха запалили ватру и нестали у шуми, рекавши да ће се одмах вратити. Наравно да се нису вратили.
          Хансел и Гретел, дрхтећи док су вукови завијали око њих, нису напуштали ватру док се није родио месец. Затим су пронашли пут кући, посматрајући каменчиће који су сијали на месечини.
          Кад су их очеви видели, били су пресрећни. Њене маћехе су се претварале да су веома срећне, али се заправо нису предомислиле. Три дана касније желео је да их поново покуша решити. Ноћу је закључао врата дечје собе. Овај пут није дозволио Ханселу да сакупља шљунак. Али Хансел је био паметно дете. Док су ујутро улазили у шуму, расуо је мрвице сувог хлеба које је сакрио у џеп за вечеру, остављајући за собом траг.
          Пред подне су њихове маћехе и очеви поново оставили децу. Видећи да се нису вратили, Хансе и Гретел стрпљиво су чекали да месец излази и осветли им пут. Али овог пута нису могли да пронађу траг који су оставили за собом. Јер су птице прождрле све презле.
          Овог пута деца су заиста нестала. Лутали су шумом три дана и три ноћи, гладни и дрхтави од страха. Трећег дана угледали су снежно белу птицу на грани дрвета. Птица им је прелепог гласа певала песме. Такође су заборавили на глад и кренули за птицом. Птица их је довела пред чудну кућу. Зидови ове куће су од хлеба, кров од колача, а шапе од шећера.
          Деца су заборавила све своје невоље и потрчала према кући. Баш кад је Хансел јео комад с крова, а Гретел с прозора, изнутра се зачуо глас: „Ко то гризе моју кућу? Једном су на вратима угледали слатку старицу. „Јадни моји малишани“, рече жена, „уђите“. Ушли су и јели храну коју никада у животу нису јели. Те ноћи су спавали на пернатим креветима.
          Али ујутро се све променило. Старица је била вештица која је од хлеба и колача направила своју кућу да би немарну децу намамила у замку. Подиже Хансела са кревета док га хвата за косу и закључава у шталу. Затим је одвео Гретел у стадо, а стадо у кухињу.
          "Твој брат је кожа и кости!" рекла је вриштавим гласом. „Скувај му храну! Удебљај га! Кад се замени бут меса, то ће бити оброк достојан мојих уста! Али нећете ништа јести! Појешће сву храну “. Гретел је плакала, плакала, али чинила је оно што је беспомоћна вештица рекла.
          Срећом, Хансел му је још увек био у глави. Одлучио је да превари слепу вештицу. Сваког јутра вештица би опипала Ханселов прст да би видела да ли је дебела. Хансел му је уместо прста пружао пилећу кост. „Непропадљив. Недовољно дебео! “ викала је вештица. Тада би мутант отишао и рекао Гретел да кува још.
          Требао је такав месец. Једног дана вештичино стрпљење понестане. „Дебела, мршава није битна. Данас ћу направити пециво од Хансела! “ завапила је Гретел. "Погледајте рерну, да видимо да ли је тесто достигло конзистенцију!" Упркос томе што је живела у страху, Гретел је и даље била при здравој памети, попут Хансела. Схватио је да ће га вештица гурнути у пећ.
          „Не могу да заглавим главу! Не видим тесто! “ зацвилила је. Вештица је нагло надланицом одгурнула Гретел и ставила главу у пећ. Гретел је прикупио сву снагу и гурнуо стару вештицу у рерну, а затим затворио поклопац за собом.
          Хансел је тако спашен, али још увек нису знали како да се врате кући. Поново су заронили у шуму. После неког времена наишао је поток на њих. Патка је прво одвела Хансела, а затим Гретел преко обале. Деца су одједном препознала где су. Трчали су брзо према својој кући.
          Њихови очеви су били веома срећни што су их видели пре њега. Са сузама радоснице рекла је да су убрзо након што их је оставила у шуми, те сурове маћехе отишле њеној породици. Испричао је како га је ражалостила туга због онога што је учинио.
          Оца је чекало још једно изненађење. Хансел је из џепова прегаче извадио злато и дијаманте које су пронашли у вештичјој кући, а Гретел из џепа прегаче. Дакле, све породичне невоље су завршене. После тог дана наставили су живот срећно.

    Назира
    Учесник

    Није баш попут горњег описа, већ оног на турском језику.

    Назира
    Учесник

    рапунзел

    Ес вар еинмал еин Манн унд еине Фрау, дие вунсцхтен сицх сцхон ланге вергеблицх еин Кинд, ендлицх мацхте сицх дие Фрау Хоффнунг, дер лиебе Готт верде ихрен Вунсцх ерфуллен. Дие Леуте хатте ин ихрем Хинтерхаус еин клеинес Фенстер, дараус коннте ман ин еинен працхтиген Гартен сехен, дер волл дер сцхонстен Блумен унд Краутер станд; ер вар абер вон еинер хохен Мауер умгебен, унд ниеманд вагте хинеинзугехен, веил ер еинер Зауберин гехорте, дие гроßе Мацхт хатте унд вон аллер Велт гефурцхтет департмент.

    Еинес Тагс станд дие Фрау ан диесем Фенстер унд сах ин ден Гартен хинаб. Да ерблицкте сие еин Беет, дас мит ден сцхонстен Рапунзелн бепфланзт вар, унд сие сахен со фрисцх унд грун аус, даßее лустерн вард унд дас гроßте Верланген емпфанд, вон ден Рапунзелн зу ессен. Дас Верланген нахм једен Таг зу, унд да сие вуßте, даß сие кеине давон бекоммен коннте, со фиел сие ганз аб, сах блаß унд еленд аус.

    Да ерсцхрак дер Манн унд фрагте: „Вас фехлт дир, лиебе Фрау?“

    „Ацх, антвортете сие, „венн ицх кеине Рапунзелн аус дем Гартен хинтер унсерм Хаусе зу ессен криеге со стербе ицх.“

    Дер Манн, дер сие лиеб хатте, дацхте: Ех ду деине Фрау стербен ласест холст ду ихр вон ден Рапунзелн, ес маг костен, вас ес вилл. Ин дер Абенддаммерунг стиег ер убер дие Мауер ин ден Гартен дер Зауберин, стацх ин аллер Еиле еине Хандволл Рапунзелн унд брацхте сие сеинер Фрау. Сие мацхте сицх соглеицх Салат дараус унд аß сие ин воллер Бегиерде ауф. Сие хаттен ихр абер со гут гесцхмецкт, даß сие ден андерн Таг ноцх дреимал совиел Луст бекам. Соллте сие Рухе хабен, со муßте дер Манн ноцх еинмал ин ден Гартен стеиген. Ер мацхте сицх такође у дер Абенддаммерунг виедер хинаб. Алс ер абер дие Мауер херабгеклеттерт вар, ерсцхрак ер гевалтиг, денн ер сах дие Зауберин вор сицх стехен.

    „Вие каннст ду ес ваген“, спрацх сие мит зорнигем Блицк, „ин меинен Гартен зу стеиген унд вие еин Диеб мир меине Рапунзелн зу стехлен? Дас солл дир сцхлецхт бекоммен!”

    „Ацх“, антвортете ер, лаßт Гнаде фур Рецхт ергехен, ицх хабе мицх нур аус Нот дазу ентсцхлоссен. Меине Фрау хат Еуре Рапунзелн аус дем Фенстер ерблицкт унд емпфиндет еин со гроßес Гелустен, даß сие стербен вурде, венн сие ницхт давон зу ессен бекоммт.

    Да лиеß дие Зауберин ин ихрем Зорне нацх унд спрацх зу ихм: „Верхалт ес сицх со, вие ду сагст со вилл ицх дир гестаттен, Рапунзелн митзунехмен, совиел ду виллст; Аллеин ицх мацхе еине Бедингунг: Ду муßт мир дас Кинд геген, дас деине Фрау зур Велт бринген вирд. „Ес солл ихм гут гехен, унд ицх вилл фур ес сорген вие еине Муттер.”

    Дер Манн ригхт ин дер Ангст аллес зу, унд алс дие Фрау ин Воцхен кам, со ерсцхиен соглеицх дие Зауберин, габ дем Кинде ден Намен Рапунзел унд нахм ес мит сицх форт.

    Рапунзел вард дас сцхонсте Кинд унтер дер Сонне. Алс ес зволф Јахре алт вар, сцхлоß ес дие Зауберин ин еинен Турм, дер ин еинем Валде лаг унд ведер Треппе ноцх Туре хатте; нур ганз обен вар еин клеинес Фенстерцхен. Венн дие Зауберин хинеин воллте, па стеллте сие сицх унтен хин унд риеф:

    „Рапунзел, Рапунзел,
    Лаß мир деин Хаар херунтер!”

    Рапунзел хатте ланге, працхтиге Хааре, феин вие геспоннен Голд. Венн сие нун дие Стимме дер Зауберин вернахм, со банд сие ихре Зопфе лос, вицкелте сие обен ум еинен Фенстерхакен, унд данн фиелен дие Хааре званзиг Еллен тиеф херунтер, унд дие Зауберин стиег даран хинауф.

    Нацх еин паар Јахрен труг ес сицх зу, даß дер Сохн дес Конигс дурцх ден Валд ритт унд дем дем Турм воруберкам. Да хорте ер еинен Гесанг, дер вар со лиеблицх, даß ер стиллхиелт унд хорцхте. Дас вар Рапунзел, дие ин ихрер Еинсамкеит сицх дие Зеит дамит вертриеб, ихре Суßе Стимме ерсцхаллен зу лассен. Дер Конигссохн воллте зу ихр хинауфстеиген унд суцхте нацх еинер Туре дес Турмс: абер ес вар кеине зу финден. Ер ритт хеим. Доцх дер Гесанг хатте ихм со сехр дас Херз герухрт, даß ер једен Таг хинаус ин ден Валд гинг унд зухорте. Такође је еинмал тако да заобиђе Баум штанд, сах ер, да еине Зауберин херанкам, унд хорте, вие сие хинауфриеф:

    „Рапунзел, Рапунзел,
    Лаß мир деин Хаар херунтер!”

    Да лиеß Рапунзел дие Хаарфлецхтен хераб, унд дие Зауберин стиег зу ихр хинауф. „Ист дас дие Леитер, ауф велцхер ман хинауфкоммт, со вилл ицх ауцх еинмал меин Глуцк версуцхен.“ Унд ден фолгенден Таг, алс ес анфинг дункел зу верден, гинг ер зу дем Турме унд риеф:

    „Рапунзел, Рапунзел,
    Лаß мир деин Хаар херунтер!”

    Алсбалд фиелен дие Хааре хераб, унд дер Конигссохн стиег хинауф. Анфангс ерсцхрак Рапунзел гевалтиг, алс еин Манн зу ихр хереинкам, вие ихре Ауген ноцх ние еинен ерблицкт хаттен. Доцх дер Конигссохн финг ан, ганз фреундлицх мит ихр зу реден, унд ерзахлте ихр, даß вон ихрем Гесанг сеин Херз со сехр сеи бевегт ворден, даß ес ихм кеине Рухе гелассен унд ер сие селбстуссен се. Да верлор Рапунзел ихре Ангст, унд алс ер сие фрагте, об сие ихн зум Манне нехмен воллте, унд сие сах, даß ер јунг унд сцхон вар, со дацхте сие: Дер вирд мицх лиебер хабен алс дие алте Фрау Готел, унд сагте ”, унд легте ихре Рука у сеини Рука.

    Сие спрацх: „Ицх вилл герне ​​мит дир гехен, абер ицх веиß ницхт, вие ицх херабкоммен канн. Венн ду коммст, со доне једесмал еинен Странг Сеиде мит, дараус вилл ицх еине Леитер флецхтен, унд венн дие фертиг ист, со стеиге ицх херунтер, унд ду ниммст мицх ауф деин Пферд.”

    Сие верабредетен, даß ер бис дахин алле Абенде зу ихр коммен соллте: Денн беи Таг кам дие Алте.

    Дие Зауберин меркте ауцх ницхтс давон, бис еинмал Рапунзел анфинг унд зу ихр сагте: „Саг Сие мир доцх, Фрау Готел, вие коммт ес нур, Сие вирд мир виел сцхверер херауфзузиехен алс ден мирген Конигс?“

    “Ацх ду готтлосес Кинд!” риеф дие Зауберин, „вас муß ицх вон дир хорен; ицх дацхте, ицх хатте дицх вон аллер Велт гесцхиеден, унд ду хаст мицх доцх бетроген!”

    У ихрем Зорн пацкте сие дие сцхонен Хааре дер Рапунзел, сцхлуг сие еин паармал ум ихре линке Ханд, грифф еине Сцхере мит дер рецхтен, унд, ритсцх, ратсцх, варен сие абгесцхниттен, унд дие сцхонен Флецхтен лаген ауф дер Ерде. Унд сие рат со унбармхерзиг, даßе сие дие арме Рапунзел ин еине Вустенеи брацхте, во сие ин гроßем Јаммер унд Еленд лебен муßте.

    Денселбен Таг абер, во сие Рапунзел верстоßен хатте, мацхте абендс дие Зауберин дие абгесцхниттенен Флецхтен обен ам Фенстерхакен фест, унд алс дер Конигссохн кам унд риеф:

    „Рапунзел, Рапунзел,
    Лаß мир деин Хаар херунтер!”

    па лиеß сие дие Хааре хинаб. Дер Конигссохн стиег хинауф, абер ер фанд обен ницхт сеине лиебсте Рапунзел, сондерн дие Зауберин, дие ихн мит Босен унд гифтиген Блицкен ансах.

    „Аха“, риеф сие хохнисцх, „ду виллст дие Фрау Лиебсте холен, абер дер сцхоне Вогел ситзт ницхт мехр им Нест унд сингт ницхт мехр, дие Катзе хат ихн гехолт унд вирд дир ауцх ноцх дие Ауген аускратен, Рапун Фурзел дицх верло вирст сие ние виедер ерблицкен!”

    Дер Конигссохн гериет ауßер сицх вор Сцхмерзен, унд ин дер Верзвеифлунг настао је на турском херабу. Дас Лебен брацхте ер давон, абер дие Дорнен, ин дие ер фиел, зерстацхен ихм дие Ауген. Дистрибутор блинд им Валд умхер, аß ницхтс алс Вурзелн унд Беерен унд тат ницхтс алс јаммерн унд веинен убер ден Верлуст сеинер лиебстен Фрау.

    Па вандерте ер еиниге Јахре им Еленд умхер унд гериет ендлицх ин дие Вустенеи во Рапунзел мит ден Звиллинген, дие сие геборен хатте, еинем Кнабен унд еинем Мадцхен, куммерлицх лебте. Ер вернахм еине Стимме, унд сие деуцхте ихм со беканнт. Да гинг ер дарауф зу унд вие ер херанкам, ерканнте ихн Рапунзел унд фиел ихм ум ден Халс унд веинте. Звеи вон ихрен Транен абер бенетзтен сеине Ауген, да вурден сие виедер клар, унд ер коннте дамит сехен вие сонст. Ер фухрте сие ин сеин Реицх, в ер ер мит Фреуде емпфанген департмент, унд сие лебтен ноцх ланге глуцклицх унд вергнугт.

    Назира
    Учесник


    РАПУНЗЕЛ 

             
          Некада давно жена и њен муж нису имали деце и желели су да имају децу. Како је време пролазило, жена је схватила да коначно очекује бебу.
          Једног дана, док је са прозора посматрала прелепо цвеће и поврће у башти комшијске куће, женине очи су ухватиле посебну врсту зелене салате посађене у редове. У том тренутку као да је био очаран и није могао да смисли ништа осим те салате.
          „Или поједем ову салату или ћу умрети“, рекао је у себи. Пресечена је без јела и пића, слабила је како је она слабила.
          На крају је њен супруг био толико забринут због њене ситуације, толико забринут да је скупила сву храброст и попела се на вртни зид суседне куће, ушла у врт и сакупила прегршт лишћа зелене салате. Међутим, била је потребна велика храброст да се уђе у ту башту, јер је припадала моћној вештици.
          Жена је уживала у зеленој салати коју је донео њен супруг, али јој прегршт лишћа није био довољан. Њен муж, очајан, поново је ушао у башту увече следећег дана. Али овог пута вештица је била у заседи и чекала га.
          "Како се усуђујеш да уђеш у моју башту и украдеш ми салату!" - зацвили вештица. „За ово ћете одговорити!“
          Супруг жене молио је вештицу да јој опрости. Описао је како је његова супруга жудила за зеленом салатом у башти, како је одсечен без да једе и пије због њих.
          „Онда“, рекао је, спуштајући још мало свој вештичји глас, „можеш, можеш да узмеш све за чим жудиш. Али ја имам један услов, чим ми се роди беба, даћеш ми је “. Муж жене је одмах прихватио ово стање из страха од вештице.
          После неколико недеља родила се беба. Баш тог дана дошла је вештица и узела новорођену бебу. Бебу је назвао Рапунзел. Јер се врста салате у врту у којој је његова мајка желела да једе и ради звала и Рапунзел.
          Вештица се врло добро бринула о девојчици. Када је Рапунзел имала дванаест година, постала је дечак светске класе. Вештица га је сместила у високу кулу у срцу шуме. Ова кула није имала степенице, само мали прозор на врху.
          Кад му вештица дође у посету, „Рапунзел, Рапунзел! Продужи своју златну косу! “ довикну он. Рапунзел је узгајала своју дугу уплетену косу са завесе, а вештица би се пењала уз косу, руку под руку.
          То је трајало годинама. Једног дана краљев син је отишао у шуму у лов. Док је био далеко, чуо је песму некога лепог гласа. Зајахао је коња по шуми и коначно стигао до куле. Али погледао је десно, лево, нити видео мердевине нити било шта друго да се попне.
          Фасциниран овим прелепим гласом, принц је свраћао сваки дан док није видео и сазнао како се вештица пењала уз кулу. Како се сутрадан смрачило, рекао је тихим гласом: „Рапунзел, Рапунзел! Продужи своју златну косу! “ довикну он. Тада се прилепила за косу и пузала у хипу.
          Рапунзел се и раније мало плашила, јер јој нико осим вештице није долазио у посету до тог дана. Али кад му је принц рекао да га слуша како пева и да се заљубио у његов глас, његов страх је спласнуо. Запросио је принца Рапунзела, сложио се код Рапунзела, лица благо поцрвеневши.
          Али Рапунзел никако није могла да побегне са ове високе куле. Паметна девојка је имала сјајну идеју. Ако је принц са собом доносио свилену ханку сваки пут кад би дошао, Рапунзел би их могао саставити и направити мердевине.
          Све је прошло у реду и никада није приметио оне који су вештице. Али једног дана Рапунзел је проглашена упражњеном. "Мама, зашто се Принц брже пење по мојој коси од тебе?" Кад је питао, све је изашло.
          „Ти неславна девојко! Како си ме преварио! Покушавао сам да те заштитим од зла света! " вештица је почела да вришти од беса. Одсекао му је косу док је држао Рапунзел, а затим га послао далеко у пустињу.
          Те ноћи вештица је остала у замку и сачекала Принца. „Рапунзел, Рапунзел! Продужи своју златну косу! “ кога је прозвао. вештица је развукла плетеницу коју је одсекла од Рапунзела. Принц се попео, не знајући шта ће му се догодити.
          Принц се са тугом бацио кроз прозор. Али није умро кад је пао на земљу, само су му трње у подножју куле утонуле у очи. Лутала је шумом, ронећи сузе на Рапунзел, која је годинама слепо изгубила очи, а живела је само једући биљне коренове и шумско воће.
          Онда је једног дана стигао у пустињу у којој је живела Рапунзел. Слатки глас који је издалека певао наишао му је на уши.
          „Рапунзел! Рапунзел! “ довикну он. Рапунзел је вриснула од радости кад је угледала свог принца, а две Рапунзелове сузе среће потекле су у принчеве очи. Изненада се догодило чудо, Принцу су се отвориле очи и Принц је почео да види.
          Заједно су срећно отишли ​​у принчеву земљу. Тамошњи људи дочекали су их са радошћу. Њихова срећа никада није покварена за живот. 

    цвет руже
    Учесник

    данке сцхон назире
    харикасıн
    супер си
    ти си један
    Да знам немачки, писао бих на немачком
    Бог благословио

    Назира
    Учесник

    :)
    :)
    :)
    :)

    тск назире лепа прича

    Тораман
    Учесник

    Шта да кажем тако дивљење?
    Ценим ваш труд

Приказује се 15 одговора - 1 до 15 (укупно 49)
  • Да бисте одговорили на ову тему, морате бити пријављени.