Лекција КСНУМКС: Дани немачке недеље

> Форуми > Основне немачке лекције од огреботине > Лекција КСНУМКС: Дани немачке недеље

ДОБРО ДОШЛИ НА АЛМАНЦАКС ФОРУМ. СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КОЈЕ ТРАЖИТЕ О НЕМАЧКОЈ И НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ МОЖЕТЕ НАЋИ НА НАШИМ ФОРУМИМА.
    • 8. јануар 2006: 23:31
    Лара
    посетилац
    ДАНИ У ТЕДНУ (ВОЦХЕНТАГЕ)

    У ове прве лекције, како за упознавање немачких речи,
    дана, јер не захтева никакво предзнање,
    тада ћемо видети месеце, годишња доба и бројеве.
    Дани су наведени испод на турском, а пишу се на немачком и читају у заградама.

    Понедељак: Монтаг (мо: нта: г)

    Уторак: Диенстаг (ди: нста: г)

    Среда: Среда (митвох)

    Четвртак: Доннерстаг (донерста: г)

    Петак: Фреитаг (фракција: г)

    Субота: Самстаг (самста: г)

    Недеља: Соннтаг (зонта: г)

    Напомена: Знак (:) означава да ће се слово које претходи прочитати мало дуже.

    Да бисте прочитали потпунију верзију ове лекције НЕМАЧКИ ДАНИ можете кликнути на везу.

    Срамота је љубити стопало лењог човека који вам је донео вредан султанов поклон и не препознати власника поклона; медитирање и чаврљање очигледних мунима и заборављање Мун'им-и Хакики-а; то је хиљаду степени више несреће од ње.
    (Речи)
    • 28. децембар 2006: 22:47
    мистерија
    Учесник

    Носите чланак о Данима, детаљније га можете пронаћи у Савети за чланке Лекције 14

     
    Супер, никад нисам помислио да се дани користе са неким чланцима..па, драги мој труд, ова страница је сјајна! :(  IMDATTTT …

    • 14. фебруар 2007: 07:45
    фигокнумк
    Учесник

    dil öğrenmek sabır işidir arkadaşlar…işimiz zor ama meyveleri tatlı olacak..

    • 14. фебруар 2007: 08:16
    Еуровисион
    Учесник

    Изговор немачких дана заснован је на вавилонској цивилизацији. Долазе са планета Сунца, Месеца, Марса, Меркура, Јупитера, Венере и Сатурна које сматрају Богом.

    Детаљна и врло добра објашњења можете пронаћи овде:

    https://de.wikipedia.org/wiki/Wochentag

    • 14. фебруар 2007: 09:54
    фигокнумк
    Учесник

    Arkadaşlar “arbeiten” kelimesi sanırım “arbaytın” olarak okunuyor doğru mu? Benim merak ettiğin kelime ortasında kullanılan “en” hecesi nasıl okunuyor? Mesela “wochentag” nasıl okunuyor? “vohenta:g” diye mi yoksa “vohınta:g” şeklinde mi?

    • 14. фебруар 2007: 10:42
    Дервисцх
    Учесник

    Arkadaşlar “arbeiten” kelimesi sanırım “arbaytın” olarak okunuyor doğru mu? Benim merak ettiğin kelime ortasında kullanılan “en” hecesi nasıl okunuyor? Mesela “wochentag” nasıl okunuyor? “vohenta:g” diye mi yoksa “vohınta:g” şeklinde mi?

    бок,

    “vohınta:g” sekli daha uygun. Ilk hecedeki o читање дуго; i међутим, не изговара се тачно и прогута се; g ако h sesine cok yakin bir sekilde okunuyor…

    во'хntah gibi…

    LG
    Дервисцх

    • 14. фебруар 2007: 11:01
    Еуровисион
    Учесник

    Arkadaşlar “arbeiten” kelimesi sanırım “arbaytın” olarak okunuyor doğru mu? Benim merak ettiğin kelime ortasında kullanılan “en” hecesi nasıl okunuyor? Mesela “wochentag” nasıl okunuyor? “vohenta:g” diye mi yoksa “vohınta:g” şeklinde mi?

    Arkadaşlar “arbeiten” kelimesi sanırım “arbaytın” olarak okunuyor doğru mu? Benim merak ettiğin kelime ortasında kullanılan “en” hecesi nasıl okunuyor? Mesela “wochentag” nasıl okunuyor? “vohenta:g” diye mi yoksa “vohınta:g” şeklinde mi?

    бок,

    “vohınta:g” sekli daha uygun. Ilk hecedeki o читање дуго; i међутим, не изговара се тачно и прогута се; g ако h sesine cok yakin bir sekilde okunuyor…

    во'хntah gibi…

    LG
    Дервисцх

    бок,

    “vohınta:g” sekli daha uygun. Ilk hecedeki o читање дуго; i међутим, не изговара се тачно и прогута се; g ако h sesine cok yakin bir sekilde okunuyor…

    во'хntah gibi…

    LG
    Дервисцх

    “Wochentag” sözcüğündeki o seslisi kesinlikle kısa bir “o”…

    Almancadaki “ch”dan önceki tüm sesliler kısa okunur. Acht, ich, machen, kochen, Küche vs.

    Bu nedenle Aachen kentinin başında da iki A vardır, o sesi uzun okutmak amacıyla…

    • 14. фебруар 2007: 11:48
    Дервисцх
    Учесник

    Bu nedenle Aachen kentinin başında da iki A vardır, o sesi uzun okutmak amacıyla…

    Татсаchlich...

    • 14. фебруар 2007: 12:07
    Еуровисион
    Учесник

    Bu nedenle Aachen kentinin başında da iki A vardır, o sesi uzun okutmak amacıyla…

    Татсаchlich…

    Ja vollkommen und hundert pro… Auch das “ä” bei tatsächlich ist ein kurzes… :)

    • 14. фебруар 2007: 12:19
    Дервисцх
    Учесник

    Ja vollkommen und hundert pro… Auch das “ä” bei tatsächlich ist ein kurzes… :)

    еј

    Danke für die Korrekturen… ;)

    LG
    Дервисцх

    • 14. фебруар 2007: 12:24
    Еуровисион
    Учесник

    Битте битте, герн гесцхехен :)

    Ансонстен ист хиер абер вениг лос, гелл?

    • 14. фебруар 2007: 15:38
    Дервисцх
    Учесник

    Битте угриза, герн гесцхехен :)

    Ансонстен ист хиер абер вениг лос, гелл?

    бок,

    Сие синд бестиммт аус Суден, Гелл?

    LG

    • 14. фебруар 2007: 19:03
    Еуровисион
    Учесник

    еигентлицх ницхт :D

    • 15. фебруар 2007: 07:45
    фигокнумк
    Учесник

    Хвала вам пуно пријатеља

    • 15. фебруар 2007: 11:45
    резипрок
    Учесник

    да имате, додајете с или е на крају сваког дана
    пример

    Монтагс, диендстагс, итд. или Монтаге, диестаге

    дие комменде Монтаге верден Грауенхафт сеин
    Понедељком ће бити застрашујуће

    Монтагс хабе ицх кеине Луст зу арбеитен = Не желим радити у понедјељак

    Желим да исправим ову тему:
    Evet, gün isimlerinin çoğulları var ve bu “der Tag” sözcüğünün çoğuludur: “die Tage”.
    Монтаге верден грауенхафт сеин дие комменден.
    Следећег понедељка, биће страшно.
    Demekki her gün isminin sonuna -e çoğul takısı ekleniyor. -s eklendiğinde ise, örneğin “montags” bu sözcük artık bir isim olmaktan çıkar, dolayısıyla küçük yazılır ve sözcük türü olarak zaman zarfı, yani Temporaladverb olur. 
    Монтагс хабе ицх кеине Луст зу арбеитен = Не желим да радим понедељком.
    Реци: Монтажа: понедјељком
                  Монтагс: Мондаи
    Ancak Türkçe'deki “pazartesileri” pazartesiler isminin i hali olabilir: Pazartesileri severim.

    • 15. фебруар 2007: 12:07
    Еуровисион
    Учесник

    Dün Almancadaki “ch”dan önceki tüm seslilerin kısa okunduğunu söylemiştim…Fakat bu gün bir meslektaşımdan uyarı geldi. Bazı fiillerin Präteritum şekillerinde ch önündeki sesliler uzun okunuyor.

    на пример
    brechen (kırmak/bölmek) “e” kısa  > ama Präteritumu = brach “a” uzun
    stechen (batırmak/sokmak) “e” kısa > ama Präteritumu = stach “a” uzun

Приказује се 15 одговора - 16 до 30 (укупно 89)
1 2 3 4 5 6
  • Да бисте одговорили на ову тему, морате бити пријављени.