Пријатељи, свако има другачији начин памћења речи, па сам помислио да кажем своје, можда ће то бити корисно за пријатеља. Не радим ово за имена, лако је запамтити имена. Када се питате о стварима на које наиђете током дана и све време то гледате, већ је формиран речник без чланака.
Почео сам по савету пријатеља, рекао је да се речи продају, па сам прво рекао да ћу записати ствари које су ми одговарале. Пре свега, пишем глагол, припремио сам мале папире за ово. Глагол пишем у трећем лицу једнине и глагол у трећем лицу иза њега. Још нисам имао прилику да користим другу верзију, довољно је рећи да сам за сада успео у Немачкој. Испод њих уписујем значење и не бисмо требали ништа заборавити, без обзира на све, ако напишете реченицу о овој речи након што сте написали значење, то није лако заборавити. Када сам га први пут припремао, нисам написао реченице и лако се бришу из сећања. Такође бих желео да истакнем да сам прво почео са неправилним глаголима. Како дан пролази, постајат ћете све ентузијастичнији јер су ријечи изговорене у окружењу ријечи које памтите.
Узимао сам приватне часове 1 годину док сам био у Турској, било је јако добро што је сваке године проводио 3 месеца у Немачкој и објашњавао како је то да се прилагоди променљивом језику. Али када сам дошао у Немачку, поново сам кренуо од а1-а2. Зато што наставници овде имају другачији стил изражавања него у Турској. Сматрам да је и забавно и логично. Међутим, после 4 године се не може научити ниједан језик као матерњи. Ово кажем као докторски кандидат :) Мој пријатељ овде студира већ 7 година и чак одржава конференције и семинаре као инжењер. ДАФ је прошао скоро без грешке, али и он увек каже да имам недостатке :)) каже никад неће бити као на матерњем језику... ах, и да смо и ми такви, па макар имали и недостатке.
